Современный сербский язык. Ковалев Н.С. - 65 стр.

UptoLike

Составители: 

65
унука преношено. Могли су синови и да заврше високе школе, али
су морали да знаjу дазидаjу. То jе нека врста завета коjи се увек
поштовао.
Од Радосава Игњатовића сазнаjемо да jе овде остао jер ниjе
могао нигде да издржи. Вукла га jе носталгиjа за старим краjем. А
његов син jе кренуо у бели свет. Вели нам да ће негде у близини Бе-
ограда ускоро направити кућу. Тамо ће и остати. Биће овде jош мање
сеоских огњишта...
Да има струjе у селу, сасвим jе извесно да би многи остали.
Тада би било много другачиjе. Боље за све насдодаjе са сетом
Мариjа Игњатовић.
Пре неколико година овде jе, у школи, одржан последњи час.
Затворена jе и продавница мешовите робе. Све jе мање дима и ват-
ре. И дечjег жагора...
А да су добили струjу, било би можда другачиjе ...
Данило Коцић
9.3. Воденичари са Дреновице
Хлеб од брашна из воденице слађи jе и здравиjи него кад се пше-
ница меље у електричном млину, тврде стари воденичари
Дренова, септембра
Има у таковском краjу, на речицама и потоцима, jош понека
воденица коjа жито меље: полако се окреће воденично камење, вода
клокоће испод поцрнелог точка и вретена, а дрвени мучњак пуни се
наjфиниjим брашном. Тако су се и на реци Дреновици, код засеока
Дренове, очувале jош две-три воденице поточаре . Jедна од њих jе
власништво Живорада Дамjановића. Воденица jе стара, jош из тур-
ског земана, смештена усред честара.
Испред воденице стоjи старац, брашњав од главе до пете, у
рукама држи празну врећу.
— Jа сам Живорад Дамjановић, воденичар. Рођен сам године
пете, а ова воденица jе била власништво Марића, па смо jе купили
пре петнаест година. Извор се зове Дреновица, горе jе брана, па jазом
доводимо воду до воденицепочео jе да обjашњава старац. — Ово
су вам грабуље да какав пањ не уђе у букву, да не направи белаj
какав, па послен букве дође ципун, па точак с лопатицама, вретено
и камен воденични. То jе споља, а сад изволте унутра, да видите
како даље тече работа.
У воденици jе мрачно, хладовина. На вреће и окна попадао
бели прах, мирише на старо брашно.
унука преношено. Могли су синови и да заврше високе школе, али
су морали да знаjу да — зидаjу. То jе нека врста завета коjи се увек
поштовао.
      Од Радосава Игњатовића сазнаjемо да jе овде остао jер ниjе
могао нигде да издржи. Вукла га jе носталгиjа за старим краjем. А
његов син jе кренуо у бели свет. Вели нам да ће негде у близини Бе-
ограда ускоро направити кућу. Тамо ће и остати. Биће овде jош мање
сеоских огњишта...
      — Да има струjе у селу, сасвим jе извесно да би многи остали.
Тада би било много другачиjе. Боље за све нас — додаjе са сетом
Мариjа Игњатовић.
      Пре неколико година овде jе, у школи, одржан последњи час.
Затворена jе и продавница мешовите робе. Све jе мање дима и ват-
ре. И дечjег жагора...
      А да су добили струjу, било би можда другачиjе...
                                                       Данило Коцић
      9.3. Воденичари са Дреновице
      Хлеб од брашна из воденице слађи jе и здравиjи него кад се пше-
ница меље у електричном млину, тврде стари воденичари
      Дренова, септембра
      Има у таковском краjу, на речицама и потоцима, jош понека
воденица коjа жито меље: полако се окреће воденично камење, вода
клокоће испод поцрнелог точка и вретена, а дрвени мучњак пуни се
наjфиниjим брашном. Тако су се и на реци Дреновици, код засеока
Дренове, очувале jош две-три воденице поточаре. Jедна од њих jе
власништво Живорада Дамjановића. Воденица jе стара, jош из тур-
ског земана, смештена усред честара.
      Испред воденице стоjи старац, брашњав од главе до пете, у
рукама држи празну врећу.
      — Jа сам Живорад Дамjановић, воденичар. Рођен сам године
пете, а ова воденица jе била власништво Марића, па смо jе купили
пре петнаест година. Извор се зове Дреновица, горе jе брана, па jазом
доводимо воду до воденице — почео jе да обjашњава старац. — Ово
су вам грабуље да какав пањ не уђе у букву, да не направи белаj
какав, па послен букве дође ципун, па точак с лопатицама, вретено
и камен воденични. То jе споља, а сад извол’те унутра, да видите
како даље тече работа.
      У воденици jе мрачно, хладовина. На вреће и окна попадао
бели прах, мирише на старо брашно.

                                65