Современный сербский язык. Ковалев Н.С. - 62 стр.

од његова стана и поче да дува у рог, па пробуди Змаjа. Оваj се сети
како да доскочи сељаку.
      Каже он домаћици да задржи говедара кад се буде увече враћао,
jер хоће нешто с њим да разговара.
      И увече се поjави говедар. Каже њему Змаj како воли рано да
устаjе, jер му то добро чини, а ионако ужива у свежем jутру, па га моли
да што ближе дође његовом стану и да дува у рог, а он ће му зато за
свако дување давати по два сексера. Говедар срећан што ће зарадити
лепе паре, дувао jе три-четири дана и добивао по два сексера. Петога
дана jави се говедар за своj хонорар, а Змаj га дочека љутито:
      — Немам, и не морам да ти даjем… ти и иначе мораш да ду-
ваш, зашто да ти jа за то плаћам… Иди! Не дам ти ништа.
      Говедар се покуњен удаљи.
      — A, jе ли тако?.. Добро!
      И одмах сутрадан говедар изабра други краj, па Змаj уопште више
ниjе чуо дување у рог и тако jе целога лета пред зору мирно спавао.
                                                       Миле Павловић
                                       7
                                  Most na Žepi
       Otpoče rad. Svet nije mogao da se načudi neobičnom poslu. Nije ni naličilo
na most ono što se radilo. Najpre nabiše ukoso preko Žepe teške borove grede,
pa između njih dva reda kolja, prepletoše prućem i nabiše ilovačom, kao šanac.
Tako svratiše reku, i jedna polovina korita ostade suva. Upravo kad su dovršili
taj rad, prolomi se jednog dana, negde u planini, oblak, i začas se zamuti i
nabuja Žepa. Tu istu noć provali već gotov nasip po sredini. A kad sutra osvanu
dan, voda je bila već splasla, ali je pleter bio isprovaljivan, kolje počupano,
grede iskrivljene. Među radnicima i u narodu pođe šapat da Žepa ne dâ mosta
na se. Ali već treći dan naredi neimar da se pobija novo kolje, još dublje, i da
isprave i poravnaju preostale grede. I opet je iz dubine odjekivalo kamenito
rečno korito od maljeva i radničke vike i udaraca u ritmu.
       Tek kad sve bi spremljeno i gotovo, i dovučen kamen iz Banje, stigoše
klesari i zidari, Hercegovci i Dalmatinci. Podigoše im drvenjare pred kojima su
klesali kamen, beli od kamene prašine kao vodeničari. A neimar je obilazio oko
njih, saginjao se nad njima i merio im svaki čas rad, žutim limenim trougaonikom
i olovnim viskom na zelenom koncu. Već su bili s jedne i druge strane prosekli
kamenitu i strmu obalu, kad ponestade novca. […] Ali posle nekoliko dana stiže
vezirov čovek sa zaostalim delom novca, i gradnja se nastavi. […]
                        Ivo Andrić (Odlomak iz pripovetke «Most na Žepi»)

                                      62