Современный сербский язык. Ковалев Н.С. - 70 стр.

     12.2.
     Кад би ове руже мале          Што мом срцу бол зададе
     За бол срца мога знале        …И она сама,
     Пустиле би сузу коjу          Да не зна мама,
     Да ублаже тугу моjу.          Ружице брала Драгану свом
     Ал’ не знаjу, ал’ не знаjу    Оj девоjко, оj, прими поздрав моj
     Што jе узрок моме jаду.       И пољупца два
     Само онаj добро знаде         Што ти шаљем jа…
                      13. Художественные тексты
      13.1. Покошено поље (одломак)
      …Звонце на улазу га трже. Скочи. Упали светлост. Женски
глас? Ослушну и претрну. Лице му плану. Сасвим несвесно пређе
руком по коси, дотаче лице. Александра! Он отвори врата: Jасна jе
држала Александру за руку и смешкала jоj се. Ненад притрча.
      — О, ми смо већ упознали! […]
      Александра се осети присно. Помилова мачку. Онда поново
узе Jасну за руку.
      — Нисам вас узнемиравала, госпођо?
      — Не, дете моjе, уђите само. Хоћете ли чаjа? Сад ћу.
      У Ненадовой соби Александра застаде. Гледала jе све пажљи-
во, а срце jоj jе лупало… […]
      Jасна унесе чаj, поседе мало и оде. Напољу jе већ све било мрач-
но, и у прозору се огледала цела соба. Александра jе чекала да Баjкић
настави, али он jе ћутао. Она се онерасположи. Устаде.
      — Морам да идем.
      Он jе погледа, нагло уозбиљен.
      — Да ли бисте ми рекли нешто … само, мени треба потпуно
отворен, потпуно одређен одговор?
      Александра се и сама уозбиљи: слепоочнице jоj побелеше, по-
стадоше танке, прозрачне.
      — Да ли сте знали за промене у «Штампи»? — упита Баjкић
стегнута грла.
      Александра изви jедну обрву. Сва jе била чуђење.
      — И ни jедне речи нисте проговорили са вашим оцем, са ва-
шим господином оцем … мислим ни jедне речи похвале о мени? Или
да сте тражили нешто за мене када сте дознали за промене, када сте
дознали да jе ваш отац купио лист?
      — Не. Никад. Уверавам вас.

                                  70