Современный сербский язык. Ковалев Н.С. - 72 стр.

робовања под Турцима, у децембру 1806. године, ослободиле уста-
ничке чете, ми у ствари обележавамо 175-годишњицу првог српског
устанка и одаjемо дужну част самом устанку, jедном од оних изузет-
них, историjских подвига коjи траjно опредељуjу судбину народа.
Споменик вођи устанка на овом месту, с кога су чете устаника кре-
тале у одлучну битку за ослобођење Београда, за данашње нараштаjе
симбол jе траjне и несаломљиве воље народа да сâм одређуjе своjу
судбину и гради своjу садашњост и будућност, коjе се испуњаваjу
само у слободи и независности, само по сопственоj вољи и сопственоj
мери — рекао jе Ковачевић.
      Откривању споменика Карађорђу и пригодном програму по-
свећеном историjском времену од 1804. до 1813. године, присуство-
вали су многоброjни друштвено-политичке, културни и jавни рад-
ници Србиjе и Београда, као и неколико хиљада грађана из главног
града и околине.
                                                Мирjана Кубуровић
                     15. Интервjу с фантомом
     У глуво доба ноћи дрмуса ме жена, сва узбуђена:
     — Устаj! Идемо да гледамо фантома! Комшиjа Сима води и децу…
     Онако, бунован, зграбих ћебе и шамлицу, па, трк код Аутоко-
манде да заузмем место на тротоару.
     Зуримо у ноћ, комарци се разиграли, кад одjедном нешто
заjаука, затутња, забрунда! Не прође ни пола секунде, пред очима
севну налик на муњу, а онда се разлеже незапамћени аплауз!
     — Он jе! — повикаше око мене.
     — Ниjе он! — заграjаше остали.
     — Зар не видите да jе градски такси? — сети се неко. — «Пор-
ше» ниjе наранџаст…
     Поседесмо jош мало, фантома ни од корова, jадна дечица по-
падаше од сна, погнуте главе, разочарани, разиђосмо се куд коjи.
     Мора да jе дотични неки суперфантом, мислим се у себи, па
реших да га потражим. Похитах у бифе «Златна решетка», поред
самог градског затвора, и — гле! У ћошку, за столом, седи момак,
пљунути он — фантом!
     — Ако се не варам ви сте…
     — Шшшшшшш! дрхти дотични к’о прут. — Оде ми срце у пете!
Чекаjте да се мало приберем!
     — Да вам нису, можда, на трагу? — забринух се.
     — Ма, jок! — прибра се мало поноћни jунак. — Умало ме jедан
силеџиjа не згази насред пешачког прелаза!..
                                72