Современный сербский язык. Ковалев Н.С. - 74 стр.

UptoLike

ВУЗ: 

ВолГУ | Волгоград

Составители: 

Рубрика: 

74
Ali, kad se na nebu sakupiše anđeli, pored Gospoda, dođe među njih i Sotona.
Gospod upita Sotonu otkud ide.
— Prohodih zemlju i obilazih je! — odgovori Sotona.
Jer, ovu našu zemlju Sotona obilazi mnogo češće od Gospoda.
— Jesi li video slugu moga Jova? — upita Gospod. — Nema onakvog
čovjeka na zemlji, dobra i pravedna…
Sotona se nasmeja:
— Pruži svoju ruku na njega i psovaće te u oči!
A Gospod na to reče:
— Uzmi ga u svoje ruke pa da vidimo!
I Sotona uze Jova pod svoje.
A Jov se tome ne začudi nimalo. Jer često je dosad naš čovek prelazio
iz ruku Gospoda u ruke Sotone, pa se navikao. Počeše Jova snalaziti svakojake
nesreće. Haldejci mu odvedoše kamile. Savejci mu oteše stoku. A poreznici
pokupiše ono što preostalo.
Jov na sve to spokojno reče: Gospod dade, Gospod i uze!
Suše mu izgoreše žito. Poplave mu razoriše kuću. Oganj nebeski spali
mu ovce i sluge.
— Elementarne nepogode! — odmahnu rukom Jov. — Na to smo bar
navikli…
Sve što je imao, to propade. A Jov ni da trepne. I nastavi da slavi Boga.
Bog je bio zadovoljan, veoma.
Ali Sotona se ne predade: nastavi da muči Jova, našeg čoveka, — posla
na njega razne bolesti.
Jov i to otrpe.
— Tako valjda treba da bude — reče. — Zna Bog šta da radi!
Jer, namere božje prelaze granice ljudskog uma. Bog često i nevine
kažnjava. Zato se Jov i ne potrudi da otkrije uzrok svoje patnje — sama
patnja bila mu je dovoljna!
— Dobro je i ovako, kad nije i gore! — reče on smerno.
Jer, naš čovek je na svaku muku navikao. Samo bi ga još neko veliko
dobro moglo zabrinuti.
I Bog se veoma sažali na našeg Jova, pa odluči da mu učini i neko dobro.
Bog, tako, vrati Jovu sve što je imao. A Jov se tek tada od tolikog
dobra uplaši.
— Kakva li se muka i nesreća krije sad iza toga? — pomisli on u velikom
strahu. — Šta li mi se to sprema?
I opsova Boga, prvi put!
Slobodan Novaković
      Ali, kad se na nebu sakupiše anđeli, pored Gospoda, dođe među njih i Sotona.
      Gospod upita Sotonu otkud ide.
      — Prohodih zemlju i obilazih je! — odgovori Sotona.
      Jer, ovu našu zemlju Sotona obilazi mnogo češće od Gospoda.
      — Jesi li video slugu moga Jova? — upita Gospod. — Nema onakvog
čovjeka na zemlji, dobra i pravedna…
      Sotona se nasmeja:
      — Pruži svoju ruku na njega i psovaće te u oči!
      A Gospod na to reče:
      — Uzmi ga u svoje ruke pa da vidimo!
      I Sotona uze Jova pod svoje.
      A Jov se tome ne začudi nimalo. Jer često je dosad naš čovek prelazio
iz ruku Gospoda u ruke Sotone, pa se navikao. Počeše Jova snalaziti svakojake
nesreće. Haldejci mu odvedoše kamile. Savejci mu oteše stoku. A poreznici
pokupiše ono što preostalo.
      Jov na sve to spokojno reče: Gospod dade, Gospod i uze!
      Suše mu izgoreše žito. Poplave mu razoriše kuću. Oganj nebeski spali
mu ovce i sluge.
      — Elementarne nepogode! — odmahnu rukom Jov. — Na to smo bar
navikli…
      Sve što je imao, to propade. A Jov ni da trepne. I nastavi da slavi Boga.
Bog je bio zadovoljan, veoma.
      Ali Sotona se ne predade: nastavi da muči Jova, našeg čoveka, — posla
na njega razne bolesti.
      Jov i to otrpe.
      — Tako valjda treba da bude — reče. — Zna Bog šta da radi!
      Jer, namere božje prelaze granice ljudskog uma. Bog često i nevine
kažnjava. Zato se Jov i ne potrudi da otkrije uzrok svoje patnje — sama
patnja bila mu je dovoljna!
      — Dobro je i ovako, kad nije i gore! — reče on smerno.
      Jer, naš čovek je na svaku muku navikao. Samo bi ga još neko veliko
dobro moglo zabrinuti.
      I Bog se veoma sažali na našeg Jova, pa odluči da mu učini i neko dobro.
      Bog, tako, vrati Jovu sve što je imao. A Jov se tek tada od tolikog
dobra uplaši.
      — Kakva li se muka i nesreća krije sad iza toga? — pomisli on u velikom
strahu. — Šta li mi se to sprema?
      I opsova Boga, prvi put!
                                                           Slobodan Novaković

                                       74

Страницы