Современный сербский язык. Ковалев Н.С. - 73 стр.

UptoLike

ВУЗ: 

ВолГУ | Волгоград

Составители: 

Рубрика: 

73
— Кожа ми се jежи — сложих се. — Него, важно jе да малочас
извукосте живу главу…
Фантом испи два-три вискиjа на душак и кад тотално отера
страх у тандариjу, почех да га запиткуjем:
— Где синоћ Београђани се наџоњаше чекаjући да виде ваше
акробациjе?
— У поверењу. Ишао сам на тезгу у суседни град. Ред jе да се и
тамошњи грађани мало забаве.
— У реду, у реду. Али, откуд вам идеjа да у поноћ шпартате
улицама?
— Прво и прво, разjурио сам све псе и мачке.
— Браво! То сте добро урадили! Више од шездесет хиљада чет-
вороножаца даноноћно корзира од Вождовца до Калемегдана.
— Друго — настави фантом — жао ми jе Београђана. Лежу с
петловима.
— Одлично запажање! Фантом у прави час!
— Чули сте аплаузе коjе сам добио. Људи су жељни атракциjа…
Момак ниjе тако ненормалан као што изгледа, па наставих са
питањима:
— А што здиписте, баш «порше»?
— Кад сам био мали jурцао сам с jедним «шевролетом», ал’
ниjе то — то. Нико ме ниjе запазио. Са «поршеом» jе друга ствар.
Кад загрми…
— А шта ће рећи тата и мама кад чуjу о вама?
Фантом отпи виски, запали «честерфилд» и широко се насмеjа:
— Тjа! Чуће се…
— Ако дозволите… Важи ли оваj интервjу ако вас чувари реда,
случаjно, ухвате због ремећења мирног сна грађана?
— Важи, како да не. Рећи ћу им исто што и вама. А то што
кажете да реметим миран сан, то вежите мачки за реп. Нема места у
Београду где се ноћна бука разликуjе од дневне. Ако не бруjе мото-
ри, свира музика, кад нема музике лаjу пси луталице…
Бора Недељковић
16. Priča o Jovu
Življaše davno, u pokrajini Uz, pravedni čovek Jov. Naš čovek!
Bejaše dobar i bogobojažljiv. Sreća ga je u svemu pratila.
Imao je sedam sinova i tri kćeri, a imao je, prema posljednjem popisu,
i sedam hiljada ovaca, tri hiljada kamila, pet stotina volova, pet stotina
magaraca i bezbroj posluge na zemlji.
      — Кожа ми се jежи — сложих се. — Него, важно jе да малочас
извукосте живу главу…
      Фантом испи два-три вискиjа на душак и кад тотално отера
страх у тандариjу, почех да га запиткуjем:
      — Где синоћ Београђани се наџоњаше чекаjући да виде ваше
акробациjе?
      — У поверењу. Ишао сам на тезгу у суседни град. Ред jе да се и
тамошњи грађани мало забаве.
      — У реду, у реду. Али, откуд вам идеjа да у поноћ шпартате
улицама?
      — Прво и прво, разjурио сам све псе и мачке.
      — Браво! То сте добро урадили! Више од шездесет хиљада чет-
вороножаца даноноћно корзира од Вождовца до Калемегдана.
      — Друго — настави фантом — жао ми jе Београђана. Лежу с
петловима.
      — Одлично запажање! Фантом у прави час!
      — Чули сте аплаузе коjе сам добио. Људи су жељни атракциjа…
      Момак ниjе тако ненормалан као што изгледа, па наставих са
питањима:
      — А што здиписте, баш «порше»?
      — Кад сам био мали jурцао сам с jедним «шевролетом», ал’
ниjе то — то. Нико ме ниjе запазио. Са «поршеом» jе друга ствар.
Кад загрми…
      — А шта ће рећи тата и мама кад чуjу о вама?
      Фантом отпи виски, запали «честерфилд» и широко се насмеjа:
      — Тjа! Чуће се…
      — Ако дозволите… Важи ли оваj интервjу ако вас чувари реда,
случаjно, ухвате због ремећења мирног сна грађана?
      — Важи, како да не. Рећи ћу им исто што и вама. А то што
кажете да реметим миран сан, то вежите мачки за реп. Нема места у
Београду где се ноћна бука разликуjе од дневне. Ако не бруjе мото-
ри, свира музика, кад нема музике лаjу пси луталице…
                                                  Бора Недељковић
                             16. Priča o Jovu
      Življaše davno, u pokrajini Uz, pravedni čovek Jov. Naš čovek!
      Bejaše dobar i bogobojažljiv. Sreća ga je u svemu pratila.
      Imao je sedam sinova i tri kćeri, a imao je, prema posljednjem popisu,
i sedam hiljada ovaca, tri hiljada kamila, pet stotina volova, pet stotina
magaraca i bezbroj posluge na zemlji.

                                    73

Страницы